Merodavno pravo za drumske saobraćajne nezgode po haškoj
konvenciji o merodavnom pravu za drumske saobraćajne nezgode
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13
APSTRAKT:
Saobraćajne nezgode predstavljaju jedan od
najvećih izvora neugovorne obaveze širom sveta. Povećanje prekograničnog
transporta vodi do sve većeg broja saobraćajnih nezgoda koje uključuju
međunarodne elemenate. Građanskopravna vanugovorna odgovornost za štetu koja se
dogodi u saobraćajnoj nezgodi u inostranstvu je stvarno i pravno kompleksna. Potrebno
je rešiti čitav niz problema, a na koje je pokušala odgovoriti Haška konvencija
o merodavnom pravu za Saobraćajne nezgode iz 1971. godine. Analiziraju se
odredbe Konvencije u vezi određivanja merodavnog prava, položaj oštećenog i
zahtev za naknadu štete. Konvencijska rešenja imaju za cilj da na jednostavan i
lak način utvrde merodavno pravo koji će se primenjivati prilikom saobraćajnih
nezgoda sa elementom inostranosti.
KLJUČNE REČI: Haška konvencija, neugovorna
odgovornost, nadoknada štete, merodavno pravo.
UVOD
Osetljivost problema koji se tiče saobraćajnih
nezgoda sa elementom inostranosti je značajan kako na unutrašnjem tako i na
međunarodnom nivou. Taj problem nastaje kada se postavi pitanje merodavnog
prava koje poseduje međunarodni element. Upravo tu leži značaj Haške konvencije
koja nastoji dati odgovore na pitanje koje države će se primeniti pravo u
slučaju saobraćajnih nezgoda koje poseduju inostrani element. Zahvaljujući
aktivnosti Haške Konferencije doneta je Haška konvencija koja je stupila na
snagu 4. maja 1971. godine. Haška konvencija nije obimna,ima svega 21 član, ali
njen značaj za međunarodno privatno pravo je nesporan.
U ovom radu govoriće se o značaju Haške
konvencije o merodavnom pravu za saobraćajne nezgode. U prvom delu će se dati
kratak istorijski osvrt na period u kom je doneta odluka Haške konferencije o
donošenju Haške konvencije, da bi zatim razjasnili pojam saobraćajnih nezgoda
sa elementom inostranosti. U daljem tekstu će se govoriti o značaju Haške
konvencije, tumačenju nekih članova, kao i o načinu utvrđivanja merodavnog
prava, da bi zatim objasnili značaj mesta nastanka štete i mesta štetne radnje,
kao i mesta registracije vozila prilikom utvrđivanja merodavnog prava. Na samom
kraju će biti reči o zelenoj karti i sličnostima i razlikama između sistema
zelene karte i Haške konvencije.
1. KRATAK ISTORIJSKI OSVRT
Oktobra 1964. godine, Haška konferencija za
međunarodno privatno pravo razmatrala je mogućnost donošenja jedne konvencije o
određivanju merodavnog prava za sve delikte. Tokom raspravljanja, postepeno se
odustalo od ovog veoma ambicioznog projekta. Došlo se do zaključka da bi bilo
teško doći do konsenzusa na ovako širokom terenu, te se pokušalo stvaranje
konvencije na daleko užem području saobraćajnih delikata, odnosno jos uže,
delikata u drumskom saobraćaju. Smatralo se, takođe, da će opšte uverenje o
potrebi unifikacije kolizionih normi u toj oblasti pomoći da se nadvladaju
teškoće koje proizilaze iz različitog pristupa određivanju merodavnog prava za
delikte (odnosno za vanugovornu odgovornost) u pojedinim zemljama.
Na svom prvom sastanku u oktobru 1967.
specijalna komisija je izabrala saobraćajne delikte kao predmet Konvencije. To
je učinjeno zbog prigovora predstavnika Sjedinjenih Američkih Država koji su
tvrdili da predmet nije pogodan za Konvencije. Drugi sastanak koji je imala
specijalna komisija u junu i maju 1968. godine bio je posvećen izradi
preliminarnog nacrta Konvencije.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!